Gradske vesti Gradske vesti
Originalna vest je preuzeta sa sajta: https://www.blic.rs/srce-za-decu/luki-najlepsa-vest-stigla-pred-uskrs-on-i-njegov-otac-dobijaju-novu-kucu-blic/w0tg497
Luki najlepša vest stigla pred Uskrs, on i njegov otac dobijaju novu kuću – „Blic fondacija“ pomaže porodici Stevanović
Sedamnaestogodišnjem Luki Stevanoviću iz sela Lipovica kod Despotovca, koji sa ocem živi u staroj udžerici stigla je najlepša vest i to baš na Uskrs. On će dobiti kuću u kojoj će imati svoju sobu, i koja će biti opremljena nameštajem i belom tehnikom.
Nakon što je „Blic fondacija“ pokrenula akciju pomoći Luki i njegovom ocu Golubu koji žive u nezamislivo teškim uslovima, javio se donator koji je izrazio želju da pomogne Luki. Donator, koji je želeo da ostane anoniman, svojim humanim gestom beskrajno je obradovao dečaka Luku i njegovog oca Goluba koji jedva nalaze reči kojima bi izrekli svoje oduševljenje i zahvalnost.
– Presrećan sam što ćemo dobiti novu kuću. Još ne mogu da poverujem da će se moj san ostvariti. Kao da sanjam, ne verujem da ću uskoro imati lepu i normalnu kuću sa kuhinjom, kupatilom i posebnom sobom kao svi moji drugari, i da ću konačno i ja njih moći da pozovem da dođu kod mene u goste – kaže sedamnaestogodišnji Luka, koji od uzbuđenja jedva uspeva da zadrži suze radosnice.
Predivna vest uzbudila je i Lukinog oca Goluba, koji je pokušao da opiše svoju radost i izrazi reči zahvalnosti.
– Ne mogu da opišem koliko sam radodostan od kada sam saznao da će na „Blic fondacija“ sagraditi kuću. Iako sam se potajno nadao da će Luka jednog dana dobiti normalnu kuću i da će imati uslove za život kao sva druga deca, moram priznati da me je ovo ipak veoma iznenadilo. Hvala donatoru koji će svojim dobrim delom učiniti da život o kom smo do juče maštali konačno postane i stvarnost. Nemam reči kojima bih izrazio svoje poštovanje osim da ćemo i njemu i „Blic fondaciji“ do kraja života biti zahvalni – priča kroz suze Golub Stevanović, vidno potresen radosnom vešću.
Luka Stevanović iz sela Lipovica kod Despotovca, sa svojim bolesnim ocem živi u nezamislivoj bedi i siromaštvu, više gladan nego sit, jer svaki njegov obrok zavisi od dobre volje humanih ljudi. Njih dvojica nemaju nikakva primanja pa za hranu kao i osnovne životne potrebe imaju samo ako im neko udeli.
Stara i oronula udžerica koja predstavlja njihov dom smeštena je u brdima a sagradio ju je Lukin pradeda, koji se borio na Solunskom frontu. Otac i sin ovde žive sami, izolovani, bez komšija, bez asfaltnog puta, prevoza i svega drugog što se u današnje vreme podrazumeva. U ovoj trošnoj praistorijskoj udžerici koja samo što se ne sruši nema vode a ni kupatila, pa su primorani da koriste spoljni toalet smešten nedaleko od kuće. Iako imaju sprovedenu struju, Stevanovići često danima ostanu bez nje jer ako se u isto vreme uključi i rešo i svetlo, struja nestane.
-Nemamo kupatilo, a ni vodu, pa za kupanje donosimo sa bunara i grejemo ovde na športu – pričao je Luka kada smo ga prvi put posetili.
Školu završava vanredno
Stara kuća Stevanovića ima tri prostorije, od kojih samo dve za upotrebu. Pretrpane prastarim, dotrajalim i raspadnutim nameštajem unutra jedva može da se uđe. U prvoj prostoriji stari poluraspali krevet. Pored njega peć na drva i rešo. To je jedino što je funkcionalno u ovom domu. U drugoj prostoriji koju Luka zove svojom sobom, pored starog kreveta na kome spava nalazi se visoki frižider, međutim kako u njega retko kada ima šta da se stavi skoro i da se ne upotrebljava.
Da bi mogao da brine o bolesnom ocu Luka je sve dnevne kućne poslove preuzeo na sebe pa je zbog toga morao da napusti srednju kuvarsku školu i ispite polaže vanredno. Uprkos tome što ne može da živi život kao njegovi vršnjaci, Luka zavšava školu.
– Morao sam da napustim školu i da budem tu pored tate, da mu pomognem jer mu je često veoma loše. Jeste da mi nedostaje što ne idem u školu svaki dan kao i moji drugari, ali meni je njegovo zdravlje važnije od bilo čega – rekao nam je ovaj dečak.
I dok mnogi njegovi vršnjaci imaju toplu sobu, spremljen obrok i čistu odeću, Luka sve ovo mora da spremi sam.
– Tokom zime prvo što moram da uradim kad ustanem jeste da založim vatru jer nam je u kući baš hladno. Onda moram da nacepam drva da ima da se loži ceo dan. Ako nema dovoljno, idem u šumu da nasečem. Pošto u kući nemamo vodu, moram da donosem sa bunara u kantama. Nije strašno kad nam treba samo za piće, ali kad je za kupanje i pranje veša koji ja moram da operem, odem i vratim se bezbroj puta – priča svoju svakodnevnicu sedamnaestogodišnjak, skrivajući ruke pune žuljeva.
S obzirom da je Golub Stevanović već godinama bolestan, pa zbog svog stanja nije sposoban za bilo kakav fizički rad, na žalost ne može svom sinu i sebi da stvori bolje uslove za život.
Mnogi su im pomagali, Javila se i humanitarna organizacija “28.jun” i pomogla im sa 7.000 dolara. Te pare Luka i Golub čuvaju za teške dane, ako teže od ovoga uopšte može da bude.
Lukina velika želja
Kada smo upoznali Luku, otkrio nam je da ima jednu veliku želju, kaže najveću. Sanja o tome da jednoga dana ima kuću i u njoj lepu kuhinju. On uči za kuvara i voleo bi da ima gde da pokaže svoje umeće.
– Ono što mi je najveća želja jeste da imamo kuću u kojoj će biti kuhinja. Ja bih tu spremao za sebe i tatu ono što najviše volimo da jedemo – rekao je tada Luka.
Kako nam je otkrio, na praksi je naučio da pravi sve specijalitete pa će tako biti glavni kuvar u svojoj kuhinji, a kada kuća bude izgrađena, spremiće iznenađenje za drugare.
– Na praksi sam naučio da kuvam, znam da pravim skoro sva jela, tako da jedva čekam da vidim našu novu kuhinju u kojoj ću ja biti glavni kuvar. Kuvaću za mene i tatu svakoga dana naša omiljene specijalitete, a kada kuća bude završena pozvaću i drugare na ručak koji ću sam da spremim – kaže radosno Luka.
A mesto gde će kuća biti sagrađena ostavlja bez daha. Čist vazduh, beskrajno prostrano zelenilo i sunce, pravi je raj za uživanje. Kada kuća bude završena, to će bez preterivanja, biti raj na zemlji.
Kako da pomognete
Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”:
325-9500500148315-93 ili na devizne račune 9601500148316 70 – za uplate u evrima; 9604500148318 49 – za uplate u švajcarskim francima i 9602500148317 62 – za uplate u dolarima, OTP BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD. Cena poruke 100 dinara (važi za sve mreže).
